Psihoterapija, Psihoterapeut Beograd

PSIHOTERAPIJA.
Savetovanje i psihoterapija: Savetovanje i psihoterapiju radimo u okviru koncepta Transakcione analize.
U osnovi Transakcione analize je teorija ličnosti zasnovana na pručavanju ego stanja i analizi transakcija koje se odigravaju među ljudima.
Transakciona terapija je odnos u kome jedna osoba radi na ugovoru da promeni nešto kod sebe, a druga olakšava tu promenu koristeći pritom koncepte Transakcione analize.
Ovo je ugovorna terapija, a ugovor se definiše kao jasno iskazan cilj terapije i dogovor dve osobe o poslu u koji svako ulaže svoj deo i svako ima svoju odgovornost.
U okviru PsihoFokus centra psihoterapiju radimo sa pojedincem - individualna psihoterapija - ili sa grupom - grupna psihoterapija - u više modaliteta (partnerski odnosi, grupna psihoterapija dece, grupna psihoterapija mladih, bez teme - kada se radi na temama koje klijenti zahtevaju).
Psihološko savetovanje i psihoterapiju radimo u uodnosu na uzrast sa: decom, mladima, odraslim osobama, bračnim parovima i porodicama.
Deca predškolskog i školskog uzrasta: odstupanja u razvoju i/ili u ponašanju, strahovi, agresivnost, hiperaktivnost, preterana stidljivost, enureza, poremećaj ishrane, ispadi besa, tikovi, problemi sa vršnjacima, neuspeh u školi, strah od škole… Mladi: prevladavanje kriza odrastanja, konflikata, pronalaženje sebe i onog što žele u svom životu.
Partnerski odnosi: problem u vezi, odnosima u braku.
Porodica: problemi u ulozi roditelja, bračni odnosi i odnosi u porodici.
Odrasle osobe: nezadovoljstvo, strah, strepnja, tuga, konflikti, prevladavanje stresa, fobije, depresija.
Psihološko testiranje i procena: Procena psihološkog razvoja i odstupanje u razvoju dece, Procena zrelosti za školu, Profesionalna orijentacija mladih za buduća zanimanja, Procena ličnosti i inteletualnih sposobnosti odraslih, Profesionalna selekcija pri izboru kandidata za posao.

PSIHOTERAPIJA.
Psihoterapijski modaliteti: Individualni tretmani, Grupna psihoterapija, Savetodavni rad sa porodicom/saradnicima, Kognitivno-bihevioralni pristup, Kognitivno restrukturiranje, Program prevencije recidiva, Učenje coping mehanizama, Sistemske promene, Asertivni trening, Specifični programi za mlade pod rizikom.
Uz saradnju i poštovanje klijenata, pravi se specifičan – individualni terapijski program koji predstavlja optimalnu integraciju farmakoterapijske podrške i adekvatnog psihoterapijskog modaliteta.

Psihoterapija.
Psihoterapija je proces koji se sprovodi sa jasno definisanim ciljevima, kod osoba koje imaju smetnje u čijoj su pozadini psihološki razlozi, a koje su istovremeno svesne potrebe za stručnom pomoći, motivisane da na iskren i otvoren način govore o svojim problemima, razmišljanjima, dilemama.
Psihoterapija ima za cilj otklanjanje ili smanjenje tegoba, trpljenja i patnje, rasterećenje od unutrašnje napetosti, suzbijanje straha, uspostavljanje adekvatnijih mehanizama suočavanja sa svakodnevnim stresorima.
Takođe, psihoterapija nije samo način lečenja, već i proces koji u svojoj osnovi ima za cilj razvoj ličnosti u svim njenim performansama, kao i upoznavanje sa sopstvenim potisnutim emocijama. Osnov psihoterapije je odnos koji se razvija izmedju klijenta i terapeuta, zasnovan na poverenju i pozitivnim očekivanjima, a odvija se u specifičnim okolnostima koje se jasno odredjuju na samom početku procesa psihoterapijskim ugovorom.
U Pro Anima Centru se sprovode sledeće vrste psihoterapije: psihoanalitička psihoterapija, grupna analitička psihoterapija(grupna analiza), kognitivno-bihejvior psihoterapija, EMDR psihoterapija, REBT, psihodrama, sve vrste savetovanja, suportativna psihoterapija, partnerska, bračna i porodična psihoterapija, dečija i adolescentna psihoterapija.
Pro Anima Centar je psihoterapeutska ordinacija, bazirana na dvodecenijskom kliničkom iskustvu u psihijatriji dr Nataše Šikanić i dr Jasminke Janković Gajić.

PSIHOTERAPIJA.
Vrlo često terapijski razgovor i savet mogu biti sasvim dovoljni.
Terapija razgovorom ili psihoterapija je nezaobilazan način lečenja u ordinaciji.
U prilog dokazima o lekovitosti psihoterapije, ali i neophodnosti adekvatnog prilagođavanja.
vrste terapije pacijentu, govori i činjenica da je Svetska zdravstvena organizacija priznala preko 500 različitih vrsta psihoterapije i da su sve primenjive i efikasne, u zavisnosti od vrste problema i potreba pacijenta.

Psihoterapija je proces pružanja pomoći u prevenciji i otklanjanju psihičkih smetnji i poremećaja.
Istovremeno to je proces unapređivanja kvaliteta života i pospešivanja rasta i razvoja na ličnom, porodičnom i profesionalnom planu.
Nakon uspešno završene psihoterapije, ljudi postaju zadovoljniji, spremniji za suočavanje sa životnim teškoćama, za razumevanje drugih, za ostvarivanje bliskosti.
Psihoterapija se ostvaruje kroz uzajamnu razmenu znanja, iskustva i emocija tokom psihoterapijskog razgovora između terapeuta i klijenta, kroz verbalnu i neverbalnu komunikaciju.
Ona se zasniva na ravnopravnom saradničkom odnosu međusobnog poverenja i uvažavanja.
Terapeut omogućava klijentu slobodu u izboru tema, količini i vrsti informacija koju će izložiti, uvažava njegovu kompetentnost i jedinstvenost kapaciteta za promene.
On deluje kao učesnik, pomagač i edukator klijentima u njihovom nastojanju da ostvare željene promene.
O ciljevima psihoterapije terapeut i klijent se unapred dogovaraju.
Najznačajnije psihoterapijsko etičko načelo je poverljivost.
Ono važi kako za terapeuta tako i za klijenta.
Sve što se dešava tokom psihoterapije ne iznosi se van psihoterapijske sobe, sem u slučaju kada je potrebno uključiti druge stručnjake, po dogovoru između terapeuta i klijenta.

Psihoterapija.
Psihoterapija predstavlja process koji se odvija između terapeuta i klijenta ili grupe klijenata.Sastoji se od niza verbalnih i neverbalnih tehnika koje imaju za cilj da dovedu do boljeg mentalnog i emocionalnog fukcionisanja pojedinca ili eliminacije siptoma mentalnih bolesti.
Cilj psihoterapije je promena u nacinu funkcionisanja pojedinca do koje se dolazi na postepen i sistematski način.U kojoj meri ce se ostvariti predviđen cilj zavisi isključivo od samog klijenta , njegove volje i rešenosti da “izađe na kraj” sa životnim poteškoćasma.
GESTALT psihoterapija.
Geštalt psihoterapija počiva na principima GEŠTALT psihologije koja objedinjujuci više psiholoskih pravaca (egzistencionalizam, psihoanalizu, bihejviorizam) daje sveobuhvatni i višestruko primenljivi psihološki pristup koji čoveka posmatra u celini, kao jedinstvo duhovnog i telesnog (self-a).
(Gestalt=celovitost, zaokruženost) Geštalt nije samo zbir postijećih elemanata ljudskog bića već od velike važnosti je njihov međusobni odnos i zakonitosti njihovog funkcionisanja.

Psihoterapija nam omogućava sasvim nove, duboke uvide u sopstvenu ličnost, druge ljude i naše odnose sa njima.
Učimo da sagledamo stvari iz različitih perspektiva, učimo da prihvatimo sebe i svoje emocije kao i ljude oko nas.
Bilo da se psihoterapija svodi na rešavanje trenutnih tegoba ili problema koje traju duže vreme, bilo da je ona usmerena na usavršavanje i unapređenje sopstvenih potencijala, psihoterapija uvek podrazumeva neki vid promene.
Kada nam psihoterapija može pomoći?
Psihoterapija može biti delotvorna u prevazilaženju problema u različitim oblastima života, poput: Često ste loše raspoloženi, ne vidite smisao življenja, ne osećate radost duže vreme, Često osećate ljutnju i bes, Osećate se bespomoćno, beznadežno, usamljeno, Osećate uznemirenost, uplašeni ste i anksiozni, Osećate da ste pod velikim pritiskom i stresom, Imate problem u komunikaciji sa drugima, Teško vam je da se koncentrišete i osećate da niste produktivni, Nesigurni ste, osećate da nemate dovoljno samopouzdanja, Imate problem u partnerskom odnosu.
Želite da radite na ličnom rastu i razvoju, da poboljšate kvalitet svog života, da bolje da razumete sebe i druge.
Želite da razvijete svoju autentičnost, kreativnost, spontanost

PSIHOTERAPIJA.
Šta je psihoterapija?
Ko su klijenti, a ko psihoterapeuti?
Psihoterapija je opšti termin pod kojim se podrazumeva proces unapređenja mentalnog zdravlja ili lečenja mentalnih i emocionalnih poremećaja putem razgovora sa za to obučenim licem – psihoterapeutom.
Da bi neko bio psihoterapeut pored završenog fakulteta, on mora imati i završenu psihoterapijsku edukaciju, a često i specijalnu licencu koju dodeljuje strukovno udruženje (kod nas je to Savez Društava Psihoterapeuta Jugoslavije) ili neki državni organ. Pošto značajan broj ljudi koji dolaze na terapiju nemaju psihijatrijsku bolest, oni se nazivaju klijentima (a ne pacijentima), dok se psihoterapijski susret najčešće naziva seansa.
Seanse mogu biti usmerena na decu, adolescente ili odrasle i organizovane tako da podrazumevaju rad jedan na jedan, rad sa parovima, porodicama ili grupama ljudi koji dele slične probleme.
Kako izgleda psihoterapija?
Svaka psihoterapijska seansa je različita, zato što su i klijenti i njihovi problemi različiti.
Ipak, u većini slučajeva psihoterapija podrazumeva redovne, nedeljne susrete u isto vreme (npr.
svakog petka od pet) na istom mestu (u psihoterapeutovoj kancelariji).
Seanse uglavnom traju od 45 do 60 minuta.Kako izgleda prva seansa?
Tokom prve seanse psihoterapeut nastoji da što bolje upozna klijenta, okolnosti u kojima on živi, kao i njegove motive za dolazak na terapiju.
Kako bi prikupili informacije neki terapeuti razgovaraju sa klijentom, dok neki pored razgovora traže i da klijent popuni unapred pripremljene formulare.
Uobičajeno je i da terapeut kaže neke osnovne informacije o svojoj terapijskoj orijentaciji i načinu na koji radi, kako bi klijentu bilo jasno kako će seanse izgledati i šta je to što on može da očekuje od terapije.
Ukoliko mu to ne bude jasno, klijent može i tada, a i tokom kasnijih seansi da postavi terapeutu pitanja o njegovom pristupu, ciljevima tretmana, dužini terapije, o načinu na koji ga može kontaktirati tokom nepredviđenih kriza, kao i o svim drugim važnim pitanjima u vezi sa terapijskim odnosom i procesom.
Koliko traje psihoterapija?
Broj mesečnih psihoterapijskih seansi i dužina celokupne terapije zavise od niza faktora kao što su na primer: Vrsta problema ili tip poremećaja, Ozbiljnost situacije ili težina poremećaja, Koliko je dugo ta situacija ili poremećaj trajao, Brzine napredovanja klijenta, Količine trenutnog stresa, Podrške koju klijent ima u svojoj prodici i okolini, Kvalitet odnosa između klijenta i terapeuta.

PSIHOTERAPIJA.
Nejjednostavnije rečeno, psihoterapija je lečenje razgovorom, reč po reč.
Psihoterapija izgleda tako što sedimo jedan naspram drugog i razgovaramo, najčešće oko sat vremena (ležanje na kauču je deo terapijske legende i danas se viđa uglavnom samo na filmu).
Nije u pitanju medikamentozna terapija, ali ponekad podrazumeva i upotrebu lekova (koje prepisuje psihijatar, kao saradnik u timu).
Ono što terapijski razgovor razlikuje od razgovora sa prijateljem, strancem, sveštenikom ili bilo kojom drugom osobom koja je spremna da vas sasluša je to što vas terapeut sluša na jedan drugačiji način – dajući prostor vašim doživljajima, dozvoljavajući da se sadržaj izgovara onoliko koliko je potrebno, dijagnostifikuje, kontejnira, uobličava, daje feedback, interveniše kada je potrebno i koristi pritom različite terapijske tehnike.
Psihoterapeuti su stručnjaci iz domena mentalnog zdravlja koji su prošli složeno višegodišnje obrazovanje posle završenog fakulteta (u našem slučaju – odsek psihologija), poštuju etički kodeks i članovi su neke od profesionalnih organizacija koje superviziraju njihov rad.
Kvalitet i uspešnost tretmana ne zavise toliko od terapijskog modaliteta, vrste terapije, koliko od umeća terapeuta, motivisanosti klijenta i kontakta koji se među njima realizuje.
U zavisnosti od problema i tematike, motivacije i postavljenog cilja, psihoterapija može trajati različito dugo, od nekoliko susreta do nekoliko godina.

PSIHOTERAPIJA.
Cilj savetovališta Mastermajnd je da pomogne u rešavanju psihičkih problema i smetnji kao što su: depresija, nervoza, fobije, anksioznost, nesanica, gubitak samopouzdanja, emotivni problemi, socijalna deprivacija, adolescentska kriza ali i drugih psihosomatskih i somatopsihičkih poremećaja.
Savetovalište Mastermajnd je svoj rad zasnovalo na Analitičkoj psihologiji koju je razvio švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung.
U radu sa pojedincima, sprovodi se specifična terapija proizišla iz višedecenijskog naučnog istraživanja i empirijskog rada.
Rad savetovališta podeljen je na Individualni program i Grupni program.
PsihoTerapija se zasniva na međusobnom poverenju i iskrenosti.
Kada postoji nervoza ili osećaj nesreće, straha, nerazumevanja, a da to stanje traje duže vremena i postoji utisak da se ne može prevazići sopstvenim kapacitetima, potrebno je obratiti se terapeutu za pomoć.
Anksiolitici i antidepresivi nisu zamena za terapiju i po pravilu nemaju suštinski efekat.
Psihoterapija podrazumeva aktivno učestvovanje i terapeuta i osobe kojoj je potrebna pomoć (dijalektički postupak), koji zajedno rade na otklanjanju problema koji se identifikuje kao takav.
Ona nije ograničen rokovima, već se odvija u skladu sa dinamikom nesvesnog.
Kao takva, ona je jedinstvena za svakoga.
Cilj psihoterapije.
Cilj terapije je rešavanje psihičkih poremećaja i smetnji.
Ovo se pre svega odnosi na psihopatološke pojave kao što su depresija, nervoza, strah, bipolarni poremećaj, nesanica, gubitak samopouzdanja, emotivni problemi, socijalna deprivacija, adolescentska kriza, ali i druge psihosomatske i somatopsihičke poremećaje.
Depresija je poremećaj ponašanja (neuroza) i spada u najčešće psihičke poremećaje.
Depresija može biti blaga i skoro neprimetna, ali i teškog oblika koji ima visok stepen anksioznosti.
Anksioznost je poremećaj koji se definiše kao osećaj teskobe odnosno potištenosti, straha, nelagode, nervoze, treperenja.
U ovo stanje osoba dolazi spontano ili usled stresnog dogadjaja ili perioda.
Tekst o anksioznosti pročitajte ovde.
Terapija se ne zaustavlja na otklanjanju uzroka i posledica nastalih tokom života pojedinca, već svakome nudi program psihičkog rasta koji omogućava da osoba kvalitetnije sagledava svet oko sebe i lakše se suočava sa izazovima koji se pred svakog od nas postavljaju.
Tako se postiže uravnotežen odnos prema okruženju, zadovoljstvo na ličnom i profesionalnom planu, sposobnost da se pomogne drugima.
Jedan termin terapije traje 45 minuta i po pravilu se odvija jednom nedeljno.
Grupna terapija pokazuje dobre rezultate prilikom rada sa osobama koji imaju neuroze sociološke prirode i stoga može biti metod izbora u terapeutskom radu.
Pored ovoga, istraživanja pokazuju da je velika efikasnost grupne terapije u slučajevima depresije.
Ovo pre svega jer se u grupi ostvaruje povezanost članova i razvija empatija.
Kroz nju se može bolje razumeti drugi član grupe, a ako je grupa sastavljena od osoba iste problematike, razumemo bolje i svoj problem.
Pored razumevanja, možemo osetiti svoj nesklad sa sopstvenom prirodom, a to je ključno u prevazilaženju bilo koje neuroze.

PSIHOTERAPIJA.
Individualna psihoterapija dece, adolescenata i odraslih, Psihoterapija za parove, bračne partnere i porodicu, Psihološka pomoć u rešavanju životnih kriza i konflikata, Grupna psihoterapija.
Psihoterapija dece, Psihoterapija adolescenata, Psihoterapija poremećaja ishrane, Porodična i partnerska psihoterapija, Psihoterapija kriznih stanja.

PSIHOTERAPIJA.
U savetovalištu KONTRAPUNKT primenjuje se jedna od najpoznatijih novih terapija-geštalt psihoterapija.
Geštalt je nemačka reč i označava celinu, jedinstvo. Geštalt terapija se bavi čovekom kao jedinstvenom celinom tela i psihe.
Njegovo telesno funkcionisanje, njegove emocije, misli, kultura i socijalno ponašanje su samo aspekti jedne iste pojave-samog čoveka.
Cilj geštalt terapije je postizanje svesnosti klijenta o svim ovim aspektima i njihovo povezivanje, što vodi ostvarivanju potencijala i razvoju u zrelu ličnost. Prihvatanje sebe onakvima kakvi jesmo stvaramo mogućnost za neke promene, ako zaključimo da su nam potrebne.
Ovo nas vodi prihvatanju drugih onakvima kakvi oni jesu.Ne trudimo se da ih promenimo, jer to nije na nama, nego na njima.Svako je odgovoran samo za sebe i sopstveni život.

PSIHOTERAPIJA.
Individualna psihoterapija, grupna psihoterapija, bračna psihoterapija, grupna terapija za razvedene.
Nije lako opisati psihoterapiju.
Ona varira u zavisnosti od ličnosti psihoterapeuta i klijenta, kao i od specifičnosti samog problema sa kojim klijent dolazi.
Postoji puno različitih metoda koje se mogu koristiti u tretiranju problema.
Psihoterapija nije kao poseta doktoru.
Ona podrazumeva jedan aktivan odnos klijenta/pacijenta prema lečenju.
Uspeh terapije ne zavisi samo od stručnosti i zainteresovanosti lekara/ psihoterapeuta, već i od samog klijenta i njegove motivisanosti.
Da bi terapija bila uspešna klijent, zaista, mora da radi na onome o čemu priča.
Psihoterapija je dinamičan, uzbudljiv i složen proces.
Nema nikakve garancije šta će klijent doživeti tokom terapijskog procesa.
Kada se razgovara o neprijatnim aspektima klijentovog života, klijent može da iskusi osećanja kao što su tuga, ljutnja, frustriranost, usamljenost, beznađe.
Ipak, psihoterapija svakako donosi puno dobiti: poboljšanje odnosa sa drugim ljudima, bolje rešavanje specifičnih problema, značajnu redukciju stresa i drugih loših osećanja.
Spremnost klijenta da bude iskren se podrazumeva.
Psihoterapeut mu samo asistira u procesu preispitivanja sebe i menjanju svojih pretpostavki o sebi i svetu.
Važno je da terapeut i klijent zajedno definišu ciljeve terapijskih susreta.
Tokom psihoterapijskog procesa istražuje se i prošlost kako bi se bolje razumelo kako su različiti ljudi i događaji kreirali sadašnji život klijenta.
Zatim se istražuju načini na koje se klijenti nose sa aktuelnim situacijama i problemima u nadi da će se pronaći bolje strategije.

PSIHOTERAPIJA.
Centar je počeo sa radom 2001 godine sa ciljem da se pruži psihološka pomoć deci, odraslima i porodici u prevazilaženju različitih životnih kriza.
Delatnost: individualna psihoterapija; partnerska, bračna i porodična psihoterapija; psihodijagnostika.
Jedna psihoterapijska seansa traje 45 minuta.
Psihoterapijske razgovore moguće je obavljati i putem telefona u unapred dogovorenim terminima.
Ukoliko želite savet u vezi sa vašim problemom možete nam pisati na nas e-mail i dobićete besplatan odgovor – savet.
Sve sto klijent saopšti u toku psihoterapijskih seansi predstavlja profesionalnu tajnu.
Bez dozvole klijenta nikakav se podatak iz razgovora sa klijentom ne može saopstiti bilo kome drugom (bračnom drugu, rođacima, prijateljima, poslodavcu).
To je etička i zakonska obaveza terapeuta.
Za pomoć nam se možete obratiti ukoliko: imate strahove različitih vrsta, napade panike, negativne misli, zabrinutost, potištenost, osećanje nezadovoljstva i neadekvatnosti bez očiglednog razloga, osećanje usamljenosti i niže vrednosti, lošu koncentraciju, osećanje bespomoćnosti, nedostatak volje i motivacije; imate somatoformne poremećaje (poremećaji nastali na psihičkoj osnovi koji nemaju organsku podlogu), osećaj pritiska u grudnom košu, plitko disanje, nedostatak vazduha, osećaj gušenja, psihogeni kašalj, podrhtavanje stomaka, otežano gutanje, psihogeno povraćanje, uporno štucanje, osećaj "knedle" u grlu, ubrzano lupanje srca, preskakanje srca, osećaj težine i toplote u širem predelu srca, vrtoglavicu, osećaj da nemate stabilnu ravnotežu, iznenadnu pojavu hladnih i vrućih talasa po telu, crvenilo lica i vrata, pojačano znojenje, otežan govor, podrhtavanje celog tela, mišićnu slabost, naročito u rukama i nogama, "gumene" noge, napetost u potiljku, vratu i ramenom pojasu, hronični umor, glavobolju, probleme sa spavanjem; prestali ste da se radujete i smejete; loše mislite o sebi i doživljavate intenzivnu tremu na javnim nastupima i drugim različitim situacijama.

PSIHOTERAPIJA.
Psihoterapijsko savetovalište Sinteza osnovano je 2009 godine sa ciljem da ponudi individualni i grupni psihoterapijski rad.
Osnivač Savetovališta je dr Bojana Ristovski koja je 2006 godine završila Medicinski fakultet u Beogradu i stekla zvanje doktor medicine.
Nakon toga završava Specijalističke akademske studije iz Kliničke neurologije na Medicinskom fakultetu.
Od 2009 godine zaposlena je u psihijatrijskoj bolnici.
Psihoterapijom se bavi od 2001 godine.
Bavi se transakcionom analizom, hipnoterapijom i terapijom usmerenom na klijenta Karla Rožersa.

PSIHOTERAPIJA.
ŠTA JE PSIHOTERAPIJA i KOJI SU NJENI CILJEVI?
Psihoterapija je način lečenja određenih smetnji, stanja, poremećaja ili bolesti koje su izazvane psihološkim razlozima, a sprovodi se psihološkim sredstvima.
Psihoterapija se sprovodi sa jasno definisanim ciljevima i kod osoba koje ispunjavaju nekoliko osnovnih uslova: da imaju smetnje u čijoj su pozadini psihološki uzroci, da su svesne da im je potrebna stručna pomoć, da su motivisane da ovim putem ublaže ili otklone svoje tegobe i patnje, i da žele i mogu da na iskren, istinit i otvoren način govore o sebi i svojim problemima.
Što se ciljeva tiče, oni se razlikuju od oblika psihoterapije to jest mogu biti manje ili više ambiciozni, ali u osnovi psihoterapija ima za cilj otklanjanje ili smanjenje tegoba, trpljenja i patnje, rasterećenje od unutrašnje napetosti, suzbijanje straha, osećanja krivice, suzbijanje agresivnosti, uspostavljanje adekvatnijih i funkcionalnijih mehanizama suočavanja sa stresom savremenog življenja kao i razvoj ličnosti u svim njenim performansama.

PSIHOTERAPIJA.
Šta je psihoterapija?
Svako ima svoju predstavu o tome šta je psihoterapija.
Mnogi ljudi veruju da je to samo za mentalno obolele ljude.
Takođe veruju da je psihoterapija davanje gotovih recepata i saveta koji će vam rešiti sve probleme.
Psihoterapija je zapravo otkrivanje nesvesnih procesa u ovde i sada, istraživanje načina na koje funkcionišemo, traženje zastoja, prebacivanje sa podrške spolja na unutrašnju podršku.
Psihoterapija je putovanje, proces tokom koga promena nastane kada prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo.
Može nam pomoći da otkrijemo blokade i teškoće, da istražimo nove načine funkcionisanja, da obuzdamo naše strahove, sumnje i patnju.
Ono što je karakteristično u geštalt psihoterapiji je što su klijent i psihoterapeut zapravo saradnici i partneri u jednom autentičnom odnosu koji ko-kreiraju i koji je veoma lekovit.
Verujem da ljudi potencijalno imaju sve neophodne sposobnosti da reše svoje probleme i da se suoče sa teškoćama.
Međutim, oni se ponekad zaglave i potrebna im je pomoć.
Moj zadatak kao psihoterapeuta je da vam pomognem da jasnije sagledate svoju situaciju, da saznate kako vi učestvujete u tome i da eksperimentišemo sa pronalaženjem novih rešenja ili načina kako da se suočite sa teškoćom.
Imajte u vidu da je psihoterapija proces i da nije uvek nužno prijatno, nekada je bolno, nekada je lepo i veselo, i uvek zahteva vaše angažovanje i predan rad na sebi.
Psihoterapija je vredan poklon samom sebi.
Pomaže da se ugodnije osećate u svojoj koži i svom životu.

PSIHOTERAPIJA.
Psihološko savetovalište “JAZZ” otvoreno je u septembru 1998 i ove godine puni 15 godina!
Savetovalište je namenjeno uspostavljanju i održavanju mentalnog zdravlja dece, omladine i odraslih.
Bavi se svim vrstama emotivnih patnji i neraspoloženja: tuga, depresija, strah, fobije, anksioznost, nezadovoljstvo, apatija, bes, ljutnja, ljubomora, zavist, trauma i njihovih psihičkih i telesnih posledica.
Savetovalište pomaže ljudima i da steknu ili povrate različite veštine.
Na primer: veština koncentracije, samokontrole, tolerancije, samoposmatranja, relaksacije, planiranja i organizovanja vremena zdrave komunikacije, nenasilne odbrane svojih interesa samopouzdanje optimizam

PSIHOTERAPIJA.
ŠTA JE PSIHOTERAPIJA U STVARI?
Na žalost, odgovor na ovo pitanje nije jednostavan.
Razlog za to je što je predmet kojim se psihoterapija bavi izuzetno složen i promenljiv, pa je i pokušaj definisanja tog predmeta težak.
Evo moje omiljene definicije psihoterapije (od mnogih): PSIHOTERAPIJA je svaki postupak koji verbalnim sredstvima vodi poboljšanju prethodno narušenog mentalnog funkcionisanja.
Vodi se najčešće između dva ili više lica i ostvaruje se rečima i procesima učenja.
Razlikuje se od ostalih terapija po usmerenosti na čiste mentalne sadržaje, po odsustvu hemijskog uticanja (uzimanje medikamenata) i po naglašenoj ulozi terapeuta, koji, svojim mentalnim sistemom, služi kao oslonac i kriterijum za mentalne promene pacijenata.
Svaka psihoterapija obuhvata uglavnom tri osnovna aspekta: promenu saznajnih funkcija, ukuljučujući eventualno promenu stavova, vrednosti i drugih delova ličnosti koji neposredno utiču na saznajna funcije, promenu u emocionalnim stanjima i emocionalnim reagovanjima, promenu ponašanja, uključujući i promenu motivacione strukture.
PSIHOTERAPIJA NIJE USMERENA SAMO NA LEČENJE PSIHIČKI BOLESNIH LJUDI!
Postoje dve široke oblasti primene psihoterapije.
Prva, starija, za koju svi znaju je oblast lečenja mentalnih bolesti.
Pod lečenjem u psihoterapiji podrazumevamo eliminisanje simptoma, smanjenje psihičke patnje i uspostavljanje kontrole nad svojim mislima, emocijama i ponašanjem.
Druga oblast, mlađa sestra, koja još uvek zbunjuje, odnosi se na primenu psihoterapije da bi bolje i kvalitetnije živeli ljudi koji su mentalno zdravi.
Lični rast i razvoj (kako se drugačije zove ova druga oblast primene psihoterapije) podrazumeva oslobađanje od potiskivanja, zabluda, ostvarivanje ličnih potencijala i time unapređenje kvaliteta života.
ŠTA PSIHOTERAPIJA NIJE!
Psihoterapija nije mentalna masaža!
Nema ničeg lošeg u podršci, ali ona sama po sebi nije psihoterapija.
Potrebno je da verujete svom psihoterapeutu ali nije moguće, niti je potrebno, da se uvek osećate komforno.
U svtvari, ako se povremeno ne osetite uznemireno ili izazvano, verovatno nigde nećete ni stići u zajedničkom poduhvatu.
Psihoterapija nije davanje saveta!
Ovaj svet je put savetodavaca.
Većina ljudi je pre nego što je došla na psihoterapiju dobila toliko različitih saveta da se potpuno izgubila u tom haosu.
Cilj terapije je da pronađete svoj sopstveni unutrašnji glas i hrabrost da njegove odluke sprovedete.
Umesto saveta terapeut će vam pomoći da postanete svesni šta se dešava, kako u Vama samima tako i između Vas i drugih ljudi.
Ako Vam to postane jasno sami ćete najbolje znati šta vam je činiti.
Sem toga, sledeći put nećete biti tako zbunjeni.
A da će sledećih puta biti, u to nemojte ni najmanje sumnjati jer je to životna neizbežnost.
Kao u staroj poslovici: DAJTE ČOVEKU RIBU I NAHRANIĆETE GA TOG DANA, NAUČITE GA DA PECA i NAHRANIĆETE GA ZAUVEK.
Po oprobanom receptu Montipajtonovca ako za nešto kažemo šta jeste, šta nije i nešto potpuno drugačije, bar neko će shvatiti o čemu pričamo.
Dakle, sledi: A SAD NEŠTO POTPUNO DRUGAČIJE.
Psihoterapija nije ono što mislite.
Ona nije lečenje bolesti.
Ona nije vođstvo od strane mudrog savetodavca.
Ona nije uzajamno deljenje od strane dobrih drugovva.
Ona nije usvajanje skrivenog znanja.
Ona nije ukazivanje na nečije greške.
Ona nije nalaženje nove religije.
Psihoterapija nije ono što mislite.
Ona je način na koji mislite.
Ukazuje na nepoznate pretpostavke u našem načinu mišljenja.
Ona pravi razliku između onoga šta mislite o nečemu I onoga kako to mislite.
Manje je usmerena na traganje za uzrocima zbog kojih nešto radite a više na otkrivanje pravilnosti u značenjima koja pridajete onome šta radite.

PSIHOTERAPIJA – PSIHIJATAR, PSIHOTERAPEUT.
Psihoterapija je sistematski i organizovan način lečenja određenih smetnji, stanja, poremećaja ili psihičkih oboljenja sa ciljem poboljšanja mentalnog funkcionisanja.
Ove smetnje, u čijoj su pozadini psihički uzroci, leče se kroz razgovore sa psihoterapeutom.
U psihoterapiji se identifikuju uzroci problema, dobijaju bolji uvidi i razumevanje stanja u kojima se osoba nalazi i omogućava promena načina ponašanja i razmišljanja koji su i doveli do problema u psihičkom funkcionisanju.
Psihoterapija uključuje i rad sa osobama koje nemaju psihičke probleme, već samo žele da poprave svoje funkcionisanje, osećaju se bolje, žive potpunije i zdravije, donesu određene odluke, razgovaraju slobodnije ili rade na svom rastu i razvoju.
Ciljevi terapije se razlikuju kod svakog pojedinca, ali bi opšte ciljeve terapije mogli svrstati u sledeće kategorije: uklanjanje ili smanjenje tegoba, problema i patnje, rasterećenje od unutrašnje napetosti, suzbijanje straha i osećanja krivice, kontrola agresivnosti, veštine prevladavanja stresa, bolji interpersonalni odnosi, odnosno adekvatnije relacije sa drugima, postavljanje realnih ciljeva, razvoj ličnosti.